Iako su prihodi od turizma neprestano rasli, nisu uspjeli da nadoknade veliki trgovinski deficit Crne Gore, koja uvozi iz 179 zemalja, a izvozi samo u 80, piše u podacima koje je objavila britanska trgovinska Lojds banka.

– Crna Gora je mala država, otvorena za spoljnu trgovinu (koja predstavlja oko 106 odsto njenog BDP-a, Svjetska banka 2017). Metali, posebno aluminijum, čine najveći dio izvozne robe (27 odsto), a slijede električna energija (6,3 odsto) i drvo (5,8 odsto). Budući da je iskorišćeno samo 20 odsto njegovog hidroenergetskog potencijala, Crna Gora planira da postane neto izvoznik energije. Naftna ulja (6,9 posto), vozila (4,4 odsto) i energija (3,2 odsto) su strukturirali najveći udio uvoza, iako je uvoz mnogo raznolikiji, što odražava otvorenost zemlje i slabost njene nacionalne proizvodne baze – piše u izvještaju.

Dodaje se da je susjedna Srbija glavni trgovinski partner i za izvoz Crne Gore (17,8 odsto) i za uvoz (21,5 odsto).

– Ostale vodeće izvozne destinacije su Bosna i Hercegovina (12,7 odsto), Mađarska (8,5 odsto) i Hong Kong (8,5 odsto), dok su ostale vodeće zemlje uvoza Kina (9,6 odsto) i Njemačka (8,5 odsto). Crna Gora ima veliki trgovinski deficit koji je u 2017. dostigao 2,1 milijardu američkih dolara (USD). Uvoz je iznosio 2,6 milijardi dolara, što je 14 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, dok je izvoz iznosio samo 421 milion dolara. Uvoz robe i usluga predstavlja 65,2 odsto BDP-a, a izvoz samo 41 odsto – navodi se u izvještaju Lojds banke.

Ističu da prihodi od turizma neprestano rastu, al su uspeli samo delimično da nadoknade trgovinski deficit.

– Da bi postala članica Svjetske trgovinske organizacije, Crna Gora je uspostavila velike reforme trgovinske politike, koje uključuju ukidanje uvoznih kvota, smanjenje uvoznih dozvola i zabrana, pojednostavljenje carinskih procedura i ukidanje tarifnih i necarinskih barijera – piše u izvještaju Lojds banke.

Ističu da Crna Gora ima relativno krhku ekonomiju koja prelazi na tržišni sistem i bazira se na finansijskim ulaganjima, posebno u energetski sektor i turizam.

– Uprkos snažnom rastu, ekonomska situacija u Crnoj Gori ostaje ranjiva. Javni dug iznosi iznad 74 odsto BDP-a države, a Vlada je u 2018. povećala stopu PDV-a na 21 odsto s ciljem smanjenja duga. U međuvremenu, inflaciju je podstaknuo rast stope PDV-a (2,8 odsto u 2018, a 2,0 odsto u 2019, procijenjeno od MMF-a) – navodi se u podacima koje je objavila britanska Lojds banka, a koji su ažurirani krajem prošle godine.

Vl.O. - M.V.

---

Jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi
U izvještaju se navodi da je Crna Gora „jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi“.

– Stopa nezaposlenosti se smanjuje, ali je i dalje visoka (preko 16 odsto u 2018). Zemlja ima veliki neformalni sektor (siva ekonomija), dok je stopa učešća radne snage i dalje niska. Vlasti se nadaju da će ulaganja podstaći rast i olakšati smanjenje duga. U bankarskom sistemu dominiraju strani interesi i oslabljeni su lošim kreditima. Crna Gora je osjetljiva na pad vanjskog uticaja, a njene visoke potrebe za finansiranjem izlažu zemlju potencijalnim poremećajima na globalnim finansijskim tržištima. MMF je naglasio potrebu za fiskalnom disciplinom, jačanjem bankarskog sektora i sprovođenjem sveobuhvatnih strukturnih reformi za rješavanje makroekonomskih ranjivosti i podsticanja rasta – piše u izvještaju.